XIV.
Vespere autem facto, discumbebat cum duodecim
discipulis suis.
S. Matteo, xxvi, 20.
Ven a sea, e o Signoe i fa n’invito
A tuti i se’ scolai, Giuda compreso,
A na sena de spusi, o de ’n bateso,
Ch’a n’ho ciù ’n mente ben come gh’è scrito.
E lì polastri abretio, n’oca, ’n pito,
Umido, rosto, ’n po’ de tuto i cheso;
Roba che avene solamente ’nteso
L’odoe, gh’ea da levasse l’apetito.
Der vin poi ne se ’n parla: gh’ea ’n vineto
Gianco dea Dorgia, a v’asseguo, der mei
Che l’avesse ’n cantina a Compaeto;
E na butigia, mah... proprio massisso
D’arinforsà, che ’r parco de Pitei
Cossì pe en piazee i gh’avea, remisso.